Често кажемо да гранит [ГГ] никада неће избледети. [ГГ] куот; Али на дуге стазе, гранитни камен ће избледети, [ГГ] #39; само је време. Конкретно, површине зграда, квадрати итд. такође су погођени када су изложени ветру и сунцу. На пример, црвени гранит ће избледети након десет и по месеци излагања сунцу.
Минерали у граниту се углавном састоје од фелдспата, кварца, лискуна, пироксена, рогова и тако даље. У главној силикатној минералној структури, сваки силицијумски јон је окружен са четири јона кисеоника да би се формирао силицијум-кисеонички тетраедар. Ова основна структурна јединица има веома стабилна својства, јаку отпорност на киселине и алкалије, тешко се раствара, отпорност на временске утицаје и добру промену боје.
Блеђење гранита такође варира код различитих врста камена. Уопштено говорећи, тамнији светлији гранит се лако избледи, јер је минерални састав тамнијег (као што је црни, тамнозелени) гранита углавном пироксен, амфибол, основни плагиоклас и магнетит. Гранит светле боје је углавном кисели плагиоклас, поташ фелдспат, биотит, кварц и тако даље. Минерали се углавном формирају под земљом, неки минерали настају прво, а неки касније.
Први су често они са већом атомском тежином, дубљим положајима, мање снабдевања кисеоником и већим притиском; ови последњи су супротни. Према томе, различити минерали углавном имају различите периоде формирања, а редослед је отприлике: тамни минерали: оливин-пироксен-хорнбленде-биотит; минерали светле боје: основни плагиоклас-кисели плагиоклас-калијум дугачак камен-кварц. Након што су први минерали изложени површини земље [ГГ] #39, услед великих промена у окружењу, склоне су настанку секундарних промена, док касније формирани минерали имају мање промена. Најстабилнији је кварц.
Друга ситуација је да се секундарни минерали лакше избледе него примарни минерали. На пример, зелене и травнато-зелене фурнирске плоче са епидот хлоритом као главном компонентом су избледеле у боји после 5-10 година, али су сличне мермеру. У поређењу са тим, ова промена је још увек веома слаба. Промена боје (бледење) је такође повезана са окружењем. Висок садржај киселинске базе у ваздуху у индустријској зони лако се мења и бледи. Поред тога, веома је важан и степен одржавања.
Мермер се углавном састоји од минерала као што су калцит и доломит, а већина првих је уобичајена. Молекуларна формула калцита је ЦаЦО3, а доломита ЦаМг[ЦО3]2. Оба имају карбонатне [ЦО3] јоне. Релативно је активан и лако ступа у интеракцију са сумпордиоксидом у ваздуху и формира гипс (Ца[СО4].2Х2О), који је замућен. Партицулате. Калцит лако ступа у интеракцију са водом и формира калцијум бикарбонат (Ца[ХЦО3]2) који је растворен у води и постаје калцијум карбонат након што се вода изгуби. Након ових промена, оригинална кристално полирана површина мермерне полиране плоче више не постоји. Због тога није погодно користити мермер за завршну обраду спољашњих зидова, посебно за завршну обраду на отвореном. Како се спољашњи зид заврши, о боји мермера ће се генерално разговарати након 2 до 3 године.
